BAČKA PALANKA - Kada sam saznao šta su učinili mojoj deci, hteo sam da ih ubijem. Oboje - i svoju ženu i tog čoveka. Ja bih preklao samo da se nisam plašio zatvora. Jer, ko bi mi onda osmoro dece hranio - još na vratima govori ekipi „Blica“ Toša Pejčić, čija je supruga Veronika pre nekoliko dana u Okružnom sudu u Novom Sadu nepravosnažno osuđena na osam godina zatvora jer je pomogla svom ljubavniku Karlu Čehu da seksualno zlostavlja njene dve maloletne ćerke. Istom sudskom presudom Čeh je osuđen na deset godina zatvora. 

U sudskim spisima piše da su Čeh i Pejčićeva gotovo godinu dana zlostavljali Ž. P. i M. P., devojčice koje su tada imale 14 i 13 godina i koje su rešenjem nadležnih službi proglašene decom ometenom u razvoju. U nekoliko navrata, od decembra 2003. do novembra 2004. godine, kada je igrom slučaja ovaj zločin otkriven, Pejčićeva je primoravala ćerke na bludne radnje sa Čehom svaki put kada on nije mogao da ima odnos sa njom. Posle zlostavljanja zadržavali su ih u sobi dok su oni imali odnos. Nastranost Čeha i Pejčićeve išla je toliko daleko da je majka gledala odnos svoje uplakane starije ćerke sa Čehom, a potom uklanjala dokaze da muž to ne bi otkrio. Ovi stravični događaji odigravali su se u kući porodice Pejčić u Bačkoj Palanci. 

Davila ćerku 

Starija devojčica Ž. P., sada šesnaestogodišnjakinja, kaže da je Čeh često dolazio u njihovu kuću. 

- Tata je bio na poslu, a braća i sestre napolju. Mama je tada terala sestru i mene na terasu da gledamo da se tata ne vrati, a ona je sa njim išla u sobu. Jednom sam rekla tati da mama dovodi nepoznate muškarce i ona je posle toga pokušala me udavi. Strina je došla i spasla me. Jednog dana, stajale smo na terasi a ona je bila sa tim čovekom u sobi. Izašla je i uhvatila me za ruku. Rekla mi je da idem u sobu. Nisam htela, počela sam da plačem. Ona me je gurnula u sobu kod njega. Zatvorila je i držala vrata. Ja sam plakala. Vikala mi je da budem mirna ili će me udaviti - priča devojčica. 

Dok priča, ne plače. Samo obara glavu. Ni sama ne zna koliko je puta ponovila ovu priču policiji i socijalnim radnicima. Govori s pauzama, uz brižan pogled prema ocu koji steže pesnice od besa. Ona je, kako sama kaže, pet puta bila primorana da zadovoljava nastrane seksualne želje ljubavnika svoje majke. 

Zlostavljanje devojčica dešavalo se dok je Toša Pejčić bio na poslu. Da bi izdržavao osmoro dece, tri devojčice i pet dečaka, radio je i po dvanaest sati u komunalnoj službi. 

Često je pila 

- Nisam ni slutio šta se dešava. Jednog dana devojčice su se posvađale preda mnom oko nekog dečaka iz škole. Nisam mogao da verujem kada su u svađi počele da pričaju šta su im Vera i taj čovek radili. U momentu sam poželeo da ih ubijem. Uzeo sam devojčice za ruku i otišao u Centar za socijalni rad, a potom smo otišli u policiju. Nisam mogao da slušam njihova svedočenja, nisam imao snage. Čuo sam kasnije od advokata i radnika da je sa starijom ćerkom imao odnose, a da sa mlađom nije išao do kraja. Skidao ju je u gaćiće i milovao. To što me je žena varala, nije vredno pomena, ali to što je njima radila, nikada joj neću oprostiti - priča Toša Pejčić. 

Kaže da nije bila najbolja majka i da nije brinula o deci. Znao je da ona pije i da starije ćerke tera da rade po kući. 

Pritisak okoline 

- Obično bi sela u fotelju, prekrstila noge i terala decu da rade. Ipak, nisam ni sanjao na šta je sve spremna. A mogla je sa nama da živi kao kraljica. Ne mogu da shvatim šta je uradila porodici. Ljudi me zaustavljaju na ulici i pitaju kako su deca. Svi nas čudno posmatraju - kaže Toša Pejčić. 

O kaznama koje je izrekao sud Pejčić ne zna šta da kaže. Dodaje da on nije sudija i da sudija valjda najbolje zna. Ali kaže kako svi misle da je deset i osam godina zatvora malo za takav zločin nad decom. On nije imao snage da prati suđenje. Od komšija je saznao da je presuda izrečena. 

Čeh, kaže on, ima divnu ženu i sina i njihova je porodica u užasnom stanju posle svega. Nada se da će sada, kada je presuda izrečena, polako početi da se zaboravljaju događaji iz njihove kuće. Planira da proda stan i kupi kuću na periferiji, kako ne bi više bili u centru pažnje. 

Mama je od tog čoveka svaki put dobijala 400 do 500 dinara 
Ž. P. kaže da je njena majka gotovo svaki put kada je Čeh dolazio bila pijana. Svakodnevno je pila pivo. Često je umela da viče na decu pa i da ih tuče. Zlostavljane devojčice držala je u strahu od batina, tako da nisu smele da se povere ni ocu ni braći. Na njihove suze nijednom nije odreagovala. 
- Plakala sam. Mama mi nije pomogla, ona me je ugurala u sobu kada nisam htela da uđem. Taj čovek me nije udarao, ali mi je rekao da će me udariti ako ne budem mirna. Moja sestra kaže da je njoj pretio i pištoljem. Nisam smela ništa nikome da kažem, jer bi me majka udavila - priča Ž. P. i napominje da je majka posle svakog ovakvog događaja od tog čoveka, kako ga ona zove, dobijala 400 do 500 dinara da ćuti.