Emocionalno zlostavljanje dece

AUTOR: TATJANA FIREVSKI JOVANOVIĆ I NEBOJŠA JOVANOVIĆ

ŠTA JE EMOCIONALNO ZLOSTAVLJANJE DECE

Emocionalno zlostavljanje je veoma teško precizno definisati. Postoje brojni oblici ponašanja po kojima se ova vrsta zlostavljanja može prepoznati, kao i brojni načini na koje žrtva može reagovati. Prepoznavanje je dodatno otežano mogućnošću da se previde posledice zlostavljanja. 

Emocionalno zlostavljanje dece

 

 

Za razliku od fizičkog zlostavljanja gde su posledice odmah objektivno vidljive u vidu modrica ili ožiljaka, kod emotivnog zlostavljanja ovi ožiljci su unutrašnji, te samim tim i teže dostupni posmatranju. Dete koje je emotivno zlostavljano od strane roditelja retko će to priznati, čak će retko uopšte i biti svesno da je žrtva zlostavljanja. Zlostavljači često posežu za najraznovrsnijim načinima manipulacije kojima svu krivicu svaljuju na dete i njegovu prirodu, te ono smatra da je samo krivo za ono što mu se dešava i ne traži pomoć.

NAČINI EMOCIONALNOG ZLOSTAVLJANJA

Načini na koje dete može biti emocionalno zlostavljano su brojni. Uskraćivanje emotivne podrške je samo jedan od njih i pogrešno se često emocionalno zlostavljanje poistovećuje sa uskraćivanjem ljubavi i zapostavljanjem deteta. Mnogi roditelji i staratelji umeju da posegnu i za mnogim drugim oblicima zlostavljanja. Ova vrsta zlostavljanja uključuje i pretnje detetu da će biti ostavljeno ili fizički kažnjeno. Iako se ove pretnje u najvećem broju slučajeva ne realizuju, one ostavljaju duboki trag u detetu zbog koga se često kasnije, čak i u odraslom dobu, osoba iz njoj nepoznatih razloga plaši napuštanja ili fizičkog napada. Sve što se detetu kaže u periodu kada se razvija može ostaviti tragove koji će kasnije uticati na njegov život.

Emocionalno zlostavljanje se često poistevećuje i sa verbalnom agresivnošću iako, zapravo, uključuje mnogo širi spektar ponašanja. Ipak, verbalna agresija, odnosno nazivanje deteta raznim pogrdnim imenima, vikanje ili ismevanje pred drugima, skoro uvek je prisutno u ovim slučajevima.

********

Kada govorimo o emocionalnom zlostavljanju bitno je imati na umu da se ovde ne radi o pojedinačnom incidentu, odnosno jednom događaju koji ce usmeriti dalji tok razvoja deteta, već o trajnom odnosu koi je obojen raznim oblicima ponašanja o kojima ovde govorimo.

*******

Kada govorimo o emocionalnom zlostavljanju, bitno je imati na umu da se ovde ne radi o pojedinačnom incidentu, odnosno jednom događaju koji će usmeriti dalji tok razvoja deteta, već o trajnom odnosu koji je obojen raznim oblicima ponašanja o kojima ovde govorimo. O posledicama takvog odnosa ćemo govoriti kasnije, ali potrebno je, dok govorimo o različitim oblicima zlostavljanja, imati u vidu to da sve što se dešava u ovakvim situacijama imeđu roditelja i deteta nužno ostavlja duboke tragove u detetu i ima značajne posledice na njegov emotivni razvoj. Ukoliko dete ne dobija potrebnu emotivnu potršku u periodu kada se razvija i integriše njegova ličnost ono neće uspeti da stvori ni jasnu predstavu o sebi, niti o svetu koji ga okružuje. Na ovaj način emocionalno zlostavljanje ostavlja ožilljke koji će biti vidljivi u njegom ponašanju, odnosima sa drugim ljudima i njegovoj sposobnosti da voli i bude voljen.

Emocionalno zlostavljanje često uključuje i ponižavanje deteta, bez obzira da li se radi o namernom ponižavanju koje se koristi kao kazna ili ponižavanju u smislu nepriznavanja detetovih talenata i sposobnosti. Namerno ponižavanje je mnogo lakše prepoznati jer ga roditelj otvoreno i svesno koristi kada želi da dete kazni za neko neprihvatljivo ponašanje. Za razliku od toga, postoji i ponižavanje deteta za koje roditelj čak često nije ni svastan da je ponižavanje, ali u detetu izaziva strašan osećaj manje vrednosti. To se obično dešava onda kada dete tek usvaja neku novu veštinu, na primer uči da vozi bicikl ili slika, piše prve pesme ili slično. Ukoliko na prvi pad sa bicikla dete dobije od roditelja poruku da je nesposobno i da takve aktivnosti nisu za njega ono će to doživeti kao poniženje. Onda kada dete istražuje svet i sebe potrebna mu je podrška i ohrabrenje kako bi otkrilo svoje talente i interesovanja. Mnoge aktivnosti u koje se upušta u tom trenutku deluju mu kao značajni podvizi za koje traži priznanje. Pokušaj deteta ili pubertetlije da se bavi slikanjem možda neće od njega napraviti umetnika, ali mu može pomoći da kroz to slikanje prevaziđe neke trenutne probleme. Mnoga deca se takođe interesuju za muziku i imaju ideju tome da pokušaju sa sviranjem nekog instrumenta. Roditelji koji takve ideje preseku jednom jedinom rečenicom, na primer ‘ti nisi talentovan za to’ ne samo da će sprečiti otkrivanje potencijalnog skrivenog talenta u detetu, već će tako hladna reakcija zaustaviti potragu deteta za svojim talentima. Ukoliko do ovoga zaista dođe, velika je verovatnoća da će ovo dete odrasti sa osećajem manjka načina za samoekspresiju, a samim tim i manjka kreativnosti i inventivnosti.

OGRANIČAVANJE DETETOVE SLOBODE

Još jedan čest oblik ponašanja koji se javlja u situacijama ove vrste zlostavljanja jeste ograničavanje detetove slobode. Ovakvo ponašanje sreće se često kod roditelja koji su prezaštićujući. U strahu za detetovu bezbednost, oni mu ne dozvoljavaju da slobodno istražuje okolinu i samim tim uči, kako o njoj, tako i o sebi. Slične zabrane mogu se javiti i u kasnijem dobu, pogotovo u periodu puberteta kada se mladima javlja jaka potreba za eksperimentisanjem, kako sa okruženjem, tako i sa sobom. Poznato je da tada mladi ljudi vole da isprobavaju različite stilove muzike, oblačenja, druženja i slično. Roditelji koji sebi daju za pravo da, umesto deteta, u tom trenutku donose odluke o tome sa kim se treba družiti i kuda ići, zapravo, sputavaju detetovu potragu za samim sobom. Isuviše rigidne zabrane u ovom periodu mogu uticati i na smanjenje detetove radoznalosti, smanjenje motivacije za uspehom pa, na kraju, i do neadekvatnog razvoja slike o sebi.

IGNORISANJE DETETA

Ignorisanje deteta je takođe često uključeno u emocionalno zlostavljanje. Mnogi psiholozi ignorisanje svrstavaju u vrstu kazne goru od bilo koje druge. Prekorevanja i zabrane mogu imati manje ozbiljne posledice od jednostavnog neobraćanja pažnje na dete jer u slučaju kažnjavanja dete bar na neki način oseća da neko potvrđuje njegovo postajanje. Za razliku od toga, u slučaju ignorisanja dete oseća da bilo koji njegov postupak ne provocira nikakvu reakciju, skoro kao da dete ni ne postoji. U ovom slučaju dete se oseća napušteno i bez ikakvog kriterijuma za procenu sopstvenih dela jer, ukoliko nema reakcije, onda se nema na osnovu čega odrediti da li je postupak poželjan ili nije.

PREVISOKI ZAHTEVI I OČEKIVANJA RODITELJA

Previsoki zahtevi i očekivanja roditelja takođe se često sreću u ovakvim odnosima. Očekivanje roditelja da ima svu detetovu pažnju u svakom trenutku kao i da provode svaki slobodan trenutak zajedno je veoma često. Ovakvi zahtevi često su praćeni emocionalnim ucenama tj izazivanjem krivice ili straha kod deteta ukoliko ne ispuni očekivanja roditelja.

********

U oblike emocionalnog zlostavljanja spadaju: Uskraćivanje emotivne podrške, pretnje detetu da će biti ostavljeno ili fizički kažnjeno, verbalna agresivnost, ponižavanje, nepriznavanja detetovih talenata i sposobnosti, ograničavanje detetove slobode, ignorisanje deteta, previsoki zahtevi i očekivanja roditelja, sklonost minimiziranju problema, nedosledni odgovori.

*******


Niški SUP "krcat" primerima zlostavljanja dece

Batina nije iz raja izašla

Jednog dečaka otac zatvorio u sobu sa zakovanim vratima i prozorima

NIŠ - U Nišu je SUP u prvih deset meseci ove godine podneo tri krivične prijave i pokrenuo više pretkrivičnih postupaka zbog zlostavljanja dece. Nažalost, mnogi slučajevi nikada se ne otkriju zao što strah od posledica, dvostruki moral i ničim opravdano "pravo" starijih da batinama vaspitavaju decu, otežavaju posao policiji. Ipak, postojeća "kartoteka" SUP-a otkriva primere neviđene brutalnosti, a neke primere novinarima je predočio policijski inspektor za suzbijanje maloletničke delinkvencije Bratislav Timotijević.

Građani, prijavljujte nasilnike!

Najčešći akteri zlostavljanja su očevi, mada, policijski dosijei ukazuju da ima i majki koje ne zaostaju po brutalnosti. Takođe, nema pravila kada je u pitanju socijalni milje, jer policiji su poznati slučajevi teškog zlostavljanja dece od strane uglednih građana, vrlo zvučnih zvanja i funkcija. Ali, takve porodice veštije kriju ono što se u njihovom krugu dešava. Policija zato apeluje na građane da ne prećutkuju, već da prijavljuju sve slučajeve maltretiranja dece. Anonimnost izvora je zagarantovana i oni se nigde ne evidentiraju kao saradnici policije, naglašavaju inspektori kojima je svako spasavanje deteta velika satisfakcija.

Paradoksi

Od oko 200 zemalja sveta samo dve, među kojima i Amerika, nisu potpisale Konvenciju UN o zaštiti dece. Na drugoj strani, jedino se u SAD osuđenom nasilniku nad decom taj podatak unosi i u ličnu kartu. U našoj zemlji nasilnici se ne označavaju kroz lična dokumenta, već se o njima vodi precizna kompjuterska evidencija. Član 118. Krivičnog zakona Srbije, kao vid zlostavljanja označava i zanemarivanje i zapuštanje dece, primoravanje na rad, prosjačenje i krivične radnje, uz kazne do tri godine zatvora.

 

 

Samo zahvaljujući drugu koji ga je oslobodio, jedan dečak u ranom pubertetu, oslobodio se zatočeništva u koje ga je smestio otac tako što ga je zaključao u tamnu sobu sa zakovanim vratima i prozorima. A jedan retardirani Rom mučio je svog sedmogodišnjeg bratanca koji mu je poveren na čuvanje, gaseći mu cigarete po telu, a onda ga je jednog dana i zadavio. Deteta više nema, a stric je na višegodišnjoj robiji.

U porodici s trinaestoro dece, otac alkoholičar je zadužio svog petogodišnjeg sina da krade šta stigne i gde stigne. Petogodišnjak je već počinio na stotine krađa i ima dvadesetak ožiljaka na glavi. Ocu nikada nije bilo dovoljno para za rakiju.

U selu Bučići kod Merošine meštani nisu hteli samo da gledaju "svoja posla", već su se organizovali i zamalo nisu sami presudili sedamdesetogodišnjem komšiji koji je bludno opštio s osmogodišnjom devojčicom. Sve kuće u selu potpisale su peticiju u kojoj traže najoštriju kaznu za starog bludnika.

Sankcije za zlostavljanje dece moraju biti oštre, ali su izrečene kazne u praksi uglavnom neverovatno male. Niškoj policiji i socijalnim radnicima poznata je sudbina 14-godišnjeg dečaka kome je otac izbio oko. Kažnjen je zatvorom od šest meseci!

Zamenik Opštinskog javnog tužioca u Nišu Zvezdana Đorđević ukazuje da se dela zlostavljanja dece teško dokazuju, a kada se dokažu, kazne su često blage.

S druge strane, pored fizičkih i veštačenjem lako dokazivih fizičkih posledica, deca trpe i duševne posledice koje nose do kraja života. Takođe je dokazano da zlostavljana deca i sama postanu zlostavljači kada odrastu i osnuju porodicu.


Zlostavljanje na radnom mestu


Na radnom mestu svi komuniciraju, a vi ste stalno u zapećku, niste pozvani na izlet ili u restoran na proslavu, primetili ste da vam se kolege smeju iza leđa, samo vi ne dobijate slobodne dane... Možda ne znate da se to ne dešava slučajno, već da ste vi žrtva zlostavljanja na radnom mestu, a krajnji motiv je često želja poslodavca da vas se reši.

Psihičko i fizičko zlostavljanje drugog, najčešće na radnom mestu, ili kako se na Zapadu kaže – mobing ili buling, sigurno nije nov fenomen, ali se o njemu mnogo više govori tek poslednje decenije.

– Zapravo, ovakva vrsta zlostavljanja postoji otkad je čoveka i želje za vlašću. Potreba za ponižavanjem drugih, zavist, mržnja i ljubomora karakteristična su ponašanja za ljudski rod. Međutim, tek sredinom sedamdesetih godina prošlog veka američki psihijatar Kerol Brodski nekoliko slučajeva psihičkog zlostavljanja na radnom mestu okarakterisala je kao profesionalne bolesti i prijavila ih nadležnim službama u Kaliforniji. Ipak, trebalo je da proteknu još dve decenije da bi ovaj fenomen privukao pažnju naučnika.posao

Tada je nemački psiholog Hajnc Lejman i za određenu vrstu ponašanja na radnom mestu uveo naziv mobing – na engleskom "to mobb" znači bučno navaliti, nasrnuti u masi – pa čak i osnovao kliniku za pomoć žrtvama zlostavljanja. Pod pojmom mobinga rekao je da podrazumeva psihološki teror koji se odnosi na neprijateljsku i neetičku komunikaciju s pojedincem na radnom mestu, što se dešava barem jednom nedeljno i tokom najmanje šest meseci, pa se zbog maltretiranja javljaju znatne mentalne, psihosomatske i socijalne patnje. U novije vreme pojedina zakonodavstva kažnjavaju zlostavljanje zbog toga što ono nanosi štetu ljudskim pravima i ljudskom dostojanstvu, kao i fizičkom i mentalnom zdravlju žrtve – kaže predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije mr sc. med. prim. dr Zoran Ivanov.

Oblici psihičkog maltretiranja, ukazuje naš sagovornik, veoma su brojni i složeni, često prikriveni i prepoznatljivi samo žrtvi:– Recimo, zaposlenom se onemogućuje adekvatna komunikacija čestim prekidanjima dok govori ili se sprečava da dovrši misao. Takođe, odbijaju se neverbalni kontakti sa žrtvom, jer se namerno izbegavaju njegovi pogledi i ne primećuju se znakovi kao što je dizanje ruke i slično.

Zatim, tu je sprečavanje ili ograničavanje normalnih socijalnih odnosa, te je žrtva stalno izolovana i niko joj se ne obraća. Svi se na poslu ponašaju kao da ga ne vide, čak ga premeštaju daleko od ostalih kolega, ne pozivaju na zajedničke sastanke ili pauzu za kafu, iako bi po prirodi posla trebalo da im prisustvuje, ne poziva se na svečanosti u preduzeću ili na zajedničke izlaske – ističe naš sagovornik.

Poseban oblik psihičkog maltretiranja je ugrožavanje same ličnosti i reputacije žrtve, ukazuje dr Ivanov:

– Izmišljaju se priče o kolegi s posla i njegovom privatnom životu, ogovara se i ismejava, čak se otvoreno izražavaju sumnje o tobožnjoj mentalnoj bolesti, podsmeva se žrtvi zbog bilo kakvog fizičkog hendikepa ili zbog nekog detalja iz njegovog privatnog života, prisiljava se na obavljanje ponižavajućih zadataka koji se ostalim zaposlenima ne nameću. Napadi na kvalitet rada, takođe, vrlo su bolni, pošto je, naravno, svako osetljiv na način kako obavlja svoj rad. Žrtvi se stalno upućuju kritike i prigovori, preterano ga kontrolišu, rad mu se slabo ceni i stalno se kažnjava ili mu se preti kaznom.

Psihička tortura na radnom mestu često je otvorena i brutalna, ali katkad i vrlo rafinirana, navodi mr sc. med. prim. dr Zoran Ivanov:– Žrtvi se daje da uradi besmislene i nepotrebne zadatake ili poslove koji ne odgovaraju njenom stručnom znanju, suviše su jednostavni ili preteški. U cilju da načini grešku oduzimaju joj se sredstva za rad, računar ili telefon, što nazivamo sindromom "praznog stola".

Kvalitet nečijeg rada napada se i onim što ulazi u sindrom "punog radnog stola", kad se neko zatrpa poslom uz postavljanje kratkih rokova, ili mu se stalno menjaju zadaci, namerno se izaziva šteta da bi se njom žrtva ometala. Posebno je drastičan slučaj zlostavljanja kad se podmeću falsifikovana dokumenta ili kad se od nekog traži da potpiše dokument s kojim nije detaljno upoznat.

Verovatno su najdrastičniji primeri zlostavljanja na radnom mestu napadi na zdravlje žrtve. – Radnik se prisiljava da obavlja poslove koji narušavaju njegov psihički i fizički integritet, negira se pravo na godišnji odmor ili se bez razloga skraćuje, ne dodeljuju mu se slobodni dani kao ostalim zaposlenima. Primeri seksualnog zlostavljanja na radnom mestu sigurno su poznati široj javnosti, ali zaposlenima se neretko preti i fizičkim napadima, čak se te pretnje i ostvaruju – kaže naš sagovornik.

Izvor: Građanski List

NOVI SAD - Milan Drča (41) iz Sremske Kamenice osuđen je juče u Okružnom sudu u Novom Sadu na dve godine zatvora zbog pokušaja ubistva supruge Tanje Švedić-Drača. NJemu je određena i mera obaveznog lečenja u psihijatrijskoj ustanovi, pošto su veštaci konstatovali da boluje od posttraumatskog stresa.
Optuženi je, kako je utvrđeno, 12. jula u porodičnoj kući zario nož u stomak supruzi. On je priznao krivicu, ali je nalaz psihijatra i psihologa pokazao da je njegova sposobnost da shvati značaj svog dela i upravlja postupcima bila bitno smanjena.- Znam samo da sam prišao supruzi, koja je bila u kuhinji. Video sam nož u njenoj ruci i uplašio sam se. Ne znam šta se posle dogodilo. Sledeće što znam je da sam klečao pored nje, zagrlio je i vikao. I dalje vidim samo slike, ali se reči ne mogu setiti. Voleo sam je, nikada se nismo svađali, bilo mi je lepo u braku iz kojeg imamo sina. Žao mi je i veoma mi je teško - ispričao je vidno uzdrman Drača, inače rezervni vodnik rodom iz Zadra, koji je više od četiri godine proveo na ratištu.

 

S obzirom na strukturu ličnosti i genetiku, kako su naveli veštaci, „pokupio“ je vijetnamski sindrom, depresiju i paranoju“. NJegov branilac advokat Slavko Berćan takođe je istakao u završnoj reči da se u ovom procesu u stvari sudilo „bezumlju, posledicama izbeglištva i tragičnog rata“.
Žrtva krvavog uboda nožem slikovito je svedočila o okolnostima incidenta.
- Prišao mi je s leđa i rekao: „Sad ću ti pokazati“, ili tako nešto. Ubo me je sa strane i samo sam ispustila glasan krik. Kada je naš sin ušao u prostoriju, bila sam na kolenima. Milan je sedeo na krevetu i tresao se. Stalno je ponavljao: „Bože, šta sam uradio - kazala je Tanja Švedić-Drača.   

LJUDIIIII PA DOKLE OVOOO????
  
Preuzeto od novina "Glas javnosti"

M.M (56) iz sela Oparić, u opštini Rekovac, uhapšen je danas zbog toga što je tukao svog oca, starog 75 godina i određeno mu je policijsko zadržavanje do 48 sati, saopštila je Policijska uprava u Jagodini. 

M.M je ocu juče zadao više udaraca pesnicom i naneo mu laku telesnu povredu, konstatovano je u Opštoj bolnici u Jagodini. 
U saopštenju policije, stoji da je M.M. osumnjičen za krivično delo nasilje u porodici. 

 

 

 

 

 

Šabačaka policija uhapsila je Milivoja M. (48) iz sela Drenovac zbog sumnje da je, nakon svađe, metalnom šipkom naneo povrede po telu i glavi majci Mileni (68), saopštila je danas lokalna policija. 


Osumnjičenom, koji se tereti da je izvršio krivično delo nasilje u porodici, određeno je policijsko zadržavanje do 48 sati i biće priveden, uz krivičnu prijavu, istražnom sudiji Opštinskog suda, navela je Policijska uprava Šabac.

Iz Blica:

Ubila muža i prijavila da je pao sa krova

 Niš - Sedamdesetogodišnja S. D. iz Niša uhapšena je zbog sumnje da je 18. oktobra u svojoj porodičnoj kući u naselju Šljaka sa više udaraca tupim predmetom po glavi usmrtila supruga Slobodana D. (72). 

 

 Prvo nam je iz porodice bilo prijavljeno da je u pitanju zadesna smrt nakon pada sa krova, ali su nakon obdukcije tela nastradalog, utvrđeni višestruki prelomi baze i krova lobanje. Nakon obavljenog dodatnog uviđaja u kući, prikupljeni su tragovi i dokazi na osnovu kojih se sumnja da je u pitanju ubistvo - kazao je načelnik Kriminalističke policije Niša Dragan Bradić. 
Sin ubijenog Aca D. kaže da iza svega stoji dugogodišnja netrpeljivost između njegovih roditelja. 
- Dugo su živeli u lošim odnosima jer je otac maltretirao majku, koja je zbog svega imala psihičke probleme. To je bio čist mobing. On ju je zatvarao u kuću i maltretirao. Nije smela nikome da prijavi i da se požali jer je strahovala od pretnji „da će je zaklati”. Majka me je pozvala u nedelju u 10.45 časova, rekavši da je otac pao sa krova dok je čistio odžak. Rekla je da ga je nakon toga uvukla u kuću i stavila u krevet. Obavestio sam Hitnu pomoć i policiju. Kada su došli, ona je pričala nepovezano čas da je pao sa krova, čas da ga je udarala nekom letvicom - kaže Aca. Policija nije saopštila kojim predmetom je Slobodan usmrćen, ali se pretpostavlja da bi to mogao biti komad drveta ili cepanica.

 

 Naslovi.net :

 

ČAČAK - Slađana Parezanović (25) iz Čačka, majka šestogodisnjeg dečaka B. P, koji je pre četiri meseca primljen u gradsku bolnicu pošto je bio brutalno pretučen, optužena je za njegovo zapuštanje i zlostavljanje.

Opštinsko javno tužilaštvo je već ranije podiglo optužnicu protiv Vladana Matovića (34) sa kojim je Parezanovićeva živela u vanbračnoj zajednici, za krivično delo nasilja u porodici.

Pretučeni

mališan je prošlog marta primljen u čačansku bolnicu sa teškim povredama. Prema lekarskom izveštaju, dete je sistematski mučeno nekoliko meseči, o čemu svedoče brojni ožiljci na njegovom telu, po vratu, rukama, trbuhu i grudnom košu.

Tada je konstatovan i prelom sedmog rebra sa leve strane grudnog koša. Pored toga, nesrećni dečak je bio iznemogao i neuhranjnen i sa lošom krvnom slikom. 


Nasilje u porodici prodire u nase drustvo i uvlaci se u svedrustveno-ekonomske nivoe, religiozna verovanja, i kulturoloske pozadine.Nasilje utice na nase zivote, nase domove, i nase drustvo.

Prvo,  trebamo da budmo svesni razmera ovog problema  Drustvene statistike nam pokazuju kako i kolikonasilje prozima nase drustvo. To nije problem koji mozemo ignorisati ili garesavati jednostavnim kliseima.

Drugo, prijatelji moraju da pomognu zrtvama nasilja da postavegranice u svojim zivotima.Tucenezene cesto tesko donose odluke zato sto je neko drugi to uvek cinio za njih.Mnoge zene koje zive u nasilnim domovima su otisle direktno iz oceve kuce ukucu coveka koji ih zlostavlja. Nikada nisu imale mnogo iskustva u donosenjusvojih licnih odluka.Ako zelite da pomognete zrtvi nasilja, trebali biste da jeohrabrite da donese svoje odluke. Oduprite se iskusenju da je izbavite ipreuzmete kontrolu nad njenim zivotom. Ona treba da se oseti osnazenom, a nebespomocnom.Istovremeno, mozete da joj pruzite predloge da pronadje dobrogporodicnog savetnika organizaciju protiv porodicnog nasilja, Sigurnu zenskukucu ...

Trece, ako ste vi jednostavno prijatelj koji brine, mozete pruzitisavet i utehu. Ona moracuti od vas da ne zasluzuje da bude zlostavljana. Potvrdite ozbiljnostsituacije, i ne dozvolite joj da ubedi samu sebe da ce nasilje nestati.

Cetvrto, budite spremni na kriznu intervenciju. Mozda je potrebno brzo nesto preduzeti kako bi se zastitila i onai njena deca. Zamolite je da opise okolnosti kada je poslednja dva ili triputa dobila batine. Sta je prethodilo napadu (droga, alkohol, ili svadja)? Gdese njena veza nalazi u ovom trenutku

Da li moze odmah da se uputi ka nekom sigurnom mestu? Da li viimate neko mesto za nju, ako je to neophodno?

Ponekad kriza stigne u vasu kancelariju ili vas dom. Brizniprijatelj ce mozda trebati da se pobrine za medicinsku pomoc i bezbedno mestodaleko od zlostavljaca. Ako se par rastavi, mozda ce je zlostavljacproganjati. Ona mora da zna ko moze da je zastiti i kako da stupi u kontakt sapravnim licima.

Peto, crkva, drustvo i drzava mora da govori o ovom vaznom pitanjunasilja u porodici.Time stogovorimo o ovom pitanju, prekidamo tisinu koja obavija zlostavljanje isuprotstavljamo mu se biblijskim principima. Crkva bi trebala one koji tukuzene da smatra odgovornima za svoja dela. Intervencija, suprotstavljanje, iostra ljubav bi trebali da budu orudje koje cemo koristiti da se borimo protivzlostavljanja u nasem drustvu.

Ako je muskarac koji tuce zenu clan crkve, onda MatejevoEvandjelje 18. glava pruza primer kako se suprotstaviti “prekrsiocima” unutarcrkve. Poslanica Galatima 5:22-25 govori o plodovima Duha u koje spadaju idobrota, blagost i samokontrola. Ovi i jos mnogi drugi stihovi pruzaju model zapoucavanje, prekorevanje, ispravljanje i vezbanje u pravednosti (2. PoslanicaTimoteju 3:16). Verujuci hriscani imaju vaznu ulogu u sprecavanju zlostavljanjau nasem drustvu.

Cesto zrtve zlostavljanja osecaju da zasluzuju to zlostavljanje kome su podvrgnute. Njih su, partneri , okolina ili mozda sveopste drusto, ubedili da je zlostavljanje njihova krivica. To nije istina. Da bismo pojacali ovu tvrdnju, navodimo osam stvari koje niko ne zasluzuje:

• Niko ne zasluzuje da ga guraju, samaraju, da mu prave modrice ili da ga udaraju. Nikakav izgovor ne moze da opravda takvo ponasanje, bez obzira da li je u pitanju droga, alkohol, finansijski problemi ili porodicni problemi.

• Niko ne zasluzuje da ga verbalno zlostavljaju. Niko ne zasluzuje da ga nazivaju raznim imenima ili da na njega vicu bez ikakvog razloga.

• Niko ne zasluzuje da mu neko kvari imovinu ( lomljenje stvari,bacanje tanjira, cepanje odece)ili da mu unistava darove. Ove stvari ne postaju automatski njegove” samo zato sto ih je platio novcem sa zajednickog racuna u banci.

• Niko ne zasluzuje da ga ometaju dok dolazi ili odlazi. Niko ne bi trebao da vam govori kada smete ili ne smete da napustate kucu, idete u kupovinu ili da idete u skolu.

• Niko ne zasluzuje da ga neko prati, uznemirava ili spijunira. Kao odrasla osoba, imate pravo da idete gde god pozelite, i provodite vreme onako kako vi to hocete.

• Niko ne zasluzuje da ga neko ismeva, omalovazava, da mu se podsmeva ili potcenjuje.Ovo se odnosi kako na kucu tako i u javnosti.

• Niko ne zasluzuje da ga emotivno izgladnjuju. Svako ima emotivne potrebe: da voli, da bude voljen, da brine o nekom i da neko brine za njega, da ima potrebu za drugima i da drugi imaju potrebu za njim. Ovo podrazumeva vise od jedne osobe koja zahteva vase vreme i paznju.

• Niko ne zasluzuje da bude izolovan. Zasluzujete da imate drustvo ljudi oko sebe, a ne samo muza koji dominira vasim zivotom.

Svaka osoba ima prava koja bi trebala da se sprovode kako bi se sprecilo zlostavljanje. Evo kratkog spiska tih prava:

• Imate prava da se prema vama ophode sa postovanjem.  Vi zasluzujete postovanje bez obzira na vas ekonomski status, rasu, religiju, ili pol.

• Vi imate prava da budete saslusani. Imate ideje i misljenja i trebali biste biti slobodni da ih izrazite.

• Imate prava na sistem podrske. Ne biste trebali da zavisite od jedne osobe u svom zivotu koja ce se brinuti za sve vase emotivne potrebe i koja vas odvaja od ostatka drustva.

• Imate prava da dolazite i odlazite kada vi to zelite. Trebali biste da budete u mogucnost da donosite odluke o tome sta cete raditi sa svojim slobodnim vremenom.

• Imate prava na privatnost i licni prostor. Tih prava se ne odricete kada stupite u brak ili kada pocnete sa radjanjem dece.

• Imate prava da zadrzite odvojeni identitet.

Svako od ovih prava je vazno u uspostavljanju granica u nekoj vezi. Ovo su kljucne komponente pri sprecavanju zlostavljanja.

Iako su zlostavljanje i nasilje u porodici jedan od hitnijih drustvenih problema naseg vremena, vecina drustva  jos uvek smatra ovu krizu privatnom stvari. Zlostavljanim zenama  cesto savetuju da se trude da postanu bolje supruge.(Sto je zaista glupo...)

Ne samo da crkva zanemaruje zlostavljanje vec cesto to cine i ljudi medicinske profesije. U svom studiranju zlostavljanja, Evan Stark i Ann Flitcraft su dosli do zakljucka da od milion zena koje su zatrazile medicinsku pomoc zbog povreda koje su im naneli muzevi ili momci sa kojima su se zabavljale, doktori su na ispravan nacin identifikovali povrede kao rezultat zlostavljanja samo u cetiri posto slucajeva. Cesto zlostavljanje dece i nasilje u porodici idu jedno sa drugim. Muskarci koji zlostavljaju svoje zene ce cesto zlostavljati i svoju decu. Istrazivanja pokazuju da domovi u kojima se odvija nasilje u porodici, deca su zlostavljana 1500 procenata vise od uobicajenog proseka.

Cesto ovo zlostavljanje pocinje cak i pre nego sto se dete rodi. Jedno proucavanje izmedju 1200 belih, latino i africko-americkih trudinca, pokazuje da je svaka sesta zena prijavila fizicko zlostavljanje tokom trudnoce. Istrazivaci sada dolaze do zakljucka da postoje dve vrste zlostavljaca. Nil Dzejkobson (Neil Jacobson) i Dzon Gotman (John Gottman) beleze ovo u svojoj knjizi, Kada muskarci tuku zene. Njihovo proucavanje vise od 200 parova u opasnim vezama pomoglo je da se razbiju mitovi i da se baci novo svetlo na nasilje u vezama. Oni opisuju dva tipa muskaraca koji tuku zene: kobre i pit bulove.Kobre su mnogo nasilnije kada se uporede ova dva tipa. One napadaju brzo i svirepo, uvek zadrzavajuci kontrolu i osecajuci da im pripada sta god da pozele. Pit bulovi su nasilni zato sto su nesigurni. Velika je verovatnoca da ce izgubiti kontorlu, dozvoljavajuci da im emocije polako sagorevaju dok ne eksplodiraju u gnevu.Dzejkobson (Jacobson) i Gotman (Gottman) su intenzivno proucavali oko 60 od 200 parova tako sto su gledali video kasete rasprava bez nasilja izmedju teskih slucajeva muskaraca koji tuku zene i njihovih supruga. Kako bi eliminisali deo subjektivnosti, oni su takodje pratili vitalne znake (otkucaji srca, protok znoja) ovih parova.

Shvatili su da su Kobre slicne zmijama po kojima su i dobili imena. Oni postaju mirni i usredsredjeni pred sam napad na zrtvu. Oni iznutra postaju mirni tokom zlostavljanja. Dok otkucaji srca kod Pit bulova rastu tokom zlostavljanja, brzina otkucaja srca kod Kobri zapravo opada.

Pit bulovi se vode dubokom nesigurnoscu i cesto imaju nezdravu zavisnost od partnera koje zlostavljaju. Oni se plase da ne izgube svoje supruge pa stoga pokusavaju da ih kontrolisu kroz fizicko i emotivno zlostavljanje. Kobre su i same cesto bile zrtve fizickog ili seksualnog zlostavljanja (cesto u detinjstvu) i teze ka tome da gledaju na nasilje kao neizbezan deo zivota.

http://www.youtube.com/watch?v=w_5tT3Lg4SE&feature=related 

Kao prvo zeleo bih da se predstavim. Ja sam Nikola Nesic iz Beograda, uzeo sam ovu temu jer u znacajnoj meri zelim da smanjim zlostavljanje u Srbiji... Naime postoji nekoliko vrsta, da tako kazem, zlostavljanja:

1. Emotivno zlostavljanje je koriscenje mentalnih strategija ili igranje necijim umom.  Ovo podrazumeva stvari kao sto su ljutnja, agresivnost, ponizavanje, zastrasivanje, proganjanje, strah, moc i kontrola.  Cilj je da se nanese emotivna steta drugoj osobi.

2. Fizicko zlostavljanje podrazumeva koriscenje delova tela ili oruzja radi pretnje, kazne, dominiranja, sprecavanja, kontrolisanja ili povredjivanja druge osobe 

3. Seksualno zlostavljanje je koriscenje prisilnih seksualnih radnji kojima se dominira, manipulise, preti, povredjuje, kvari ili kontrolise druga osoba. 

4.Drustveno zlostavljanje podrazumeva druge oblike zlostavljanja radi dominiranja, manipulisanja ili kontrolisanja drustvenih odnosa neke osobe. 

5.  Finansijska zloupotreba je koriscenje novca ili drugih stvari povezanih sa finansijama radi dominiranja, pretnje ili kontrolisanja.  Ovo se radi da bi se nanela steta drugoj osobi ili radi finansijskog iskoriscavanja te osobe. 

6.  Duhovno zlostavljanje je kontrolisanje religioznih interesa ili obreda druge osobe. Duhovna steta moze biti naneta kritikovanjem religioznih ubedjenja neke osobe ili njihovo pogresno prikazivanje iz religioznih razloga.

Iako zlostavljanje moze biti razlicitih oblika, cesto su prisutni zajednicki elementi. Na primer, cesto je prisutna teznja da se okrivi zrtva zlostavljanja.Zeni ce savetnik ili prijatelji mozda reci da se potcini” ilida se vise moli za svoj brak.” Cesto se zene vracaju vezama u kojima su zlostavljane, ostavljajuci mnoge u cudu zbog toga. U ovom clanku cemo pokusati da pruzimo neke odgovore i pravu sliku ovih vaznih pitanja.  

http://www.youtube.com/watch?v=qOKCK37ClJc Nadam se da cu ovakve stvari uspeti da sprecim.... (Dalje)

«Prethodni   1 2