Zlostavljanje u porodici

NIŠ - U Nišu je SUP u prvih deset meseci ove godine podneo tri krivične prijave i pokrenuo više pretkrivičnih postupaka zbog zlostavljanja dece. Nažalost, mnogi slučajevi nikada se ne otkriju zao što strah od posledica, dvostruki moral i ničim opravdano "pravo" starijih da batinama vaspitavaju decu, otežavaju posao policiji. Ipak, postojeća "kartoteka" SUP-a otkriva primere neviđene brutalnosti, a neke primere novinarima je predočio policijski inspektor za suzbijanje maloletničke delinkvencije Bratislav Timotijević.

Građani, prijavljujte nasilnike! Najčešći akteri zlostavljanja su očevi, mada, policijski dosijei ukazuju da ima i majki koje ne zaostaju po brutalnosti. Takođe, nema pravila kada je u pitanju socijalni milje, jer policiji su poznati slučajevi teškog zlostavljanja dece od strane uglednih građana, vrlo zvučnih zvanja i funkcija. Ali, takve porodice veštije kriju ono što se u njihovom krugu dešava. Policija zato apeluje na građane da ne prećutkuju, već da prijavljuju sve slučajeve maltretiranja dece. Anonimnost izvora je zagarantovana i oni se nigde ne evidentiraju kao saradnici policije, naglašavaju inspektori kojima je svako spasavanje deteta velika satisfakcija.

Paradoksi Od oko 200 zemalja sveta samo dve, među kojima i Amerika, nisu potpisale Konvenciju UN o zaštiti dece. Na drugoj strani, jedino se u SAD osuđenom nasilniku nad decom taj podatak unosi i u ličnu kartu. U našoj zemlji nasilnici se ne označavaju kroz lična dokumenta, već se o njima vodi precizna kompjuterska evidencija. Član 118. Krivičnog zakona Srbije, kao vid zlostavljanja označava i zanemarivanje i zapuštanje dece, primoravanje na rad, prosjačenje i krivične radnje, uz kazne do tri godine zatvora.

Samo zahvaljujući drugu koji ga je oslobodio, jedan dečak u ranom pubertetu, oslobodio se zatočeništva u koje ga je smestio otac tako što ga je zaključao u tamnu sobu sa zakovanim vratima i prozorima. A jedan retardirani Rom mučio je svog sedmogodišnjeg bratanca koji mu je poveren na čuvanje, gaseći mu cigarete po telu, a onda ga je jednog dana i zadavio. Deteta više nema, a stric je na višegodišnjoj robiji.

U porodici s trinaestoro dece, otac alkoholičar je zadužio svog petogodišnjeg sina da krade šta stigne i gde stigne. Petogodišnjak je već počinio na stotine krađa i ima dvadesetak ožiljaka na glavi. Ocu nikada nije bilo dovoljno para za rakiju.

U selu Bučići kod Merošine meštani nisu hteli samo da gledaju "svoja posla", već su se organizovali i zamalo nisu sami presudili sedamdesetogodišnjem komšiji koji je bludno opštio s osmogodišnjom devojčicom. Sve kuće u selu potpisale su peticiju u kojoj traže najoštriju kaznu za starog bludnika.

Sankcije za zlostavljanje dece moraju biti oštre, ali su izrečene kazne u praksi uglavnom neverovatno male. Niškoj policiji i socijalnim radnicima poznata je sudbina 14-godišnjeg dečaka kome je otac izbio oko. Kažnjen je zatvorom od šest meseci!

Zamenik Opštinskog javnog tužioca u Nišu Zvezdana Đorđević ukazuje da se dela zlostavljanja dece teško dokazuju, a kada se dokažu, kazne su često blage.

S druge strane, pored fizičkih i veštačenjem lako dokazivih fizičkih posledica, deca trpe i duševne posledice koje nose do kraja života. Takođe je dokazano da zlostavljana deca i sama postanu zlostavljači kada odrastu i osnuju porodicu.