10 Novembar, 2009 12:29
Emocionalno zlostavljanje dece
Posted by cage under [ Generalna ][ (2) Dodaj komentar ] | [ (0) Trekbekovi ]
Emocionalno zlostavljanje dece
AUTOR: TATJANA FIREVSKI JOVANOVIĆ I NEBOJŠA JOVANOVIĆ
ŠTA JE EMOCIONALNO ZLOSTAVLJANJE DECE
Emocionalno zlostavljanje je veoma teško precizno definisati. Postoje brojni oblici ponašanja po kojima se ova vrsta zlostavljanja može prepoznati, kao i brojni načini na koje žrtva može reagovati. Prepoznavanje je dodatno otežano mogućnošću da se previde posledice zlostavljanja.
Za razliku od fizičkog zlostavljanja gde su posledice odmah objektivno vidljive u vidu modrica ili ožiljaka, kod emotivnog zlostavljanja ovi ožiljci su unutrašnji, te samim tim i teže dostupni posmatranju. Dete koje je emotivno zlostavljano od strane roditelja retko će to priznati, čak će retko uopšte i biti svesno da je žrtva zlostavljanja. Zlostavljači često posežu za najraznovrsnijim načinima manipulacije kojima svu krivicu svaljuju na dete i njegovu prirodu, te ono smatra da je samo krivo za ono što mu se dešava i ne traži pomoć.
NAČINI EMOCIONALNOG ZLOSTAVLJANJA
Načini na koje dete može biti emocionalno zlostavljano su brojni. Uskraćivanje emotivne podrške je samo jedan od njih i pogrešno se često emocionalno zlostavljanje poistovećuje sa uskraćivanjem ljubavi i zapostavljanjem deteta. Mnogi roditelji i staratelji umeju da posegnu i za mnogim drugim oblicima zlostavljanja. Ova vrsta zlostavljanja uključuje i pretnje detetu da će biti ostavljeno ili fizički kažnjeno. Iako se ove pretnje u najvećem broju slučajeva ne realizuju, one ostavljaju duboki trag u detetu zbog koga se često kasnije, čak i u odraslom dobu, osoba iz njoj nepoznatih razloga plaši napuštanja ili fizičkog napada. Sve što se detetu kaže u periodu kada se razvija može ostaviti tragove koji će kasnije uticati na njegov život.
Emocionalno zlostavljanje se često poistevećuje i sa verbalnom agresivnošću iako, zapravo, uključuje mnogo širi spektar ponašanja. Ipak, verbalna agresija, odnosno nazivanje deteta raznim pogrdnim imenima, vikanje ili ismevanje pred drugima, skoro uvek je prisutno u ovim slučajevima.
********
Kada govorimo o emocionalnom zlostavljanju bitno je imati na umu da se ovde ne radi o pojedinačnom incidentu, odnosno jednom događaju koji ce usmeriti dalji tok razvoja deteta, već o trajnom odnosu koi je obojen raznim oblicima ponašanja o kojima ovde govorimo.
*******
Kada govorimo o emocionalnom zlostavljanju, bitno je imati na umu da se ovde ne radi o pojedinačnom incidentu, odnosno jednom događaju koji će usmeriti dalji tok razvoja deteta, već o trajnom odnosu koji je obojen raznim oblicima ponašanja o kojima ovde govorimo. O posledicama takvog odnosa ćemo govoriti kasnije, ali potrebno je, dok govorimo o različitim oblicima zlostavljanja, imati u vidu to da sve što se dešava u ovakvim situacijama imeđu roditelja i deteta nužno ostavlja duboke tragove u detetu i ima značajne posledice na njegov emotivni razvoj. Ukoliko dete ne dobija potrebnu emotivnu potršku u periodu kada se razvija i integriše njegova ličnost ono neće uspeti da stvori ni jasnu predstavu o sebi, niti o svetu koji ga okružuje. Na ovaj način emocionalno zlostavljanje ostavlja ožilljke koji će biti vidljivi u njegom ponašanju, odnosima sa drugim ljudima i njegovoj sposobnosti da voli i bude voljen.
Emocionalno zlostavljanje često uključuje i ponižavanje deteta, bez obzira da li se radi o namernom ponižavanju koje se koristi kao kazna ili ponižavanju u smislu nepriznavanja detetovih talenata i sposobnosti. Namerno ponižavanje je mnogo lakše prepoznati jer ga roditelj otvoreno i svesno koristi kada želi da dete kazni za neko neprihvatljivo ponašanje. Za razliku od toga, postoji i ponižavanje deteta za koje roditelj čak često nije ni svastan da je ponižavanje, ali u detetu izaziva strašan osećaj manje vrednosti. To se obično dešava onda kada dete tek usvaja neku novu veštinu, na primer uči da vozi bicikl ili slika, piše prve pesme ili slično. Ukoliko na prvi pad sa bicikla dete dobije od roditelja poruku da je nesposobno i da takve aktivnosti nisu za njega ono će to doživeti kao poniženje. Onda kada dete istražuje svet i sebe potrebna mu je podrška i ohrabrenje kako bi otkrilo svoje talente i interesovanja. Mnoge aktivnosti u koje se upušta u tom trenutku deluju mu kao značajni podvizi za koje traži priznanje. Pokušaj deteta ili pubertetlije da se bavi slikanjem možda neće od njega napraviti umetnika, ali mu može pomoći da kroz to slikanje prevaziđe neke trenutne probleme. Mnoga deca se takođe interesuju za muziku i imaju ideju tome da pokušaju sa sviranjem nekog instrumenta. Roditelji koji takve ideje preseku jednom jedinom rečenicom, na primer ‘ti nisi talentovan za to’ ne samo da će sprečiti otkrivanje potencijalnog skrivenog talenta u detetu, već će tako hladna reakcija zaustaviti potragu deteta za svojim talentima. Ukoliko do ovoga zaista dođe, velika je verovatnoća da će ovo dete odrasti sa osećajem manjka načina za samoekspresiju, a samim tim i manjka kreativnosti i inventivnosti.
OGRANIČAVANJE DETETOVE SLOBODE
Još jedan čest oblik ponašanja koji se javlja u situacijama ove vrste zlostavljanja jeste ograničavanje detetove slobode. Ovakvo ponašanje sreće se često kod roditelja koji su prezaštićujući. U strahu za detetovu bezbednost, oni mu ne dozvoljavaju da slobodno istražuje okolinu i samim tim uči, kako o njoj, tako i o sebi. Slične zabrane mogu se javiti i u kasnijem dobu, pogotovo u periodu puberteta kada se mladima javlja jaka potreba za eksperimentisanjem, kako sa okruženjem, tako i sa sobom. Poznato je da tada mladi ljudi vole da isprobavaju različite stilove muzike, oblačenja, druženja i slično. Roditelji koji sebi daju za pravo da, umesto deteta, u tom trenutku donose odluke o tome sa kim se treba družiti i kuda ići, zapravo, sputavaju detetovu potragu za samim sobom. Isuviše rigidne zabrane u ovom periodu mogu uticati i na smanjenje detetove radoznalosti, smanjenje motivacije za uspehom pa, na kraju, i do neadekvatnog razvoja slike o sebi.
IGNORISANJE DETETA
Ignorisanje deteta je takođe često uključeno u emocionalno zlostavljanje. Mnogi psiholozi ignorisanje svrstavaju u vrstu kazne goru od bilo koje druge. Prekorevanja i zabrane mogu imati manje ozbiljne posledice od jednostavnog neobraćanja pažnje na dete jer u slučaju kažnjavanja dete bar na neki način oseća da neko potvrđuje njegovo postajanje. Za razliku od toga, u slučaju ignorisanja dete oseća da bilo koji njegov postupak ne provocira nikakvu reakciju, skoro kao da dete ni ne postoji. U ovom slučaju dete se oseća napušteno i bez ikakvog kriterijuma za procenu sopstvenih dela jer, ukoliko nema reakcije, onda se nema na osnovu čega odrediti da li je postupak poželjan ili nije.
PREVISOKI ZAHTEVI I OČEKIVANJA RODITELJA
Previsoki zahtevi i očekivanja roditelja takođe se često sreću u ovakvim odnosima. Očekivanje roditelja da ima svu detetovu pažnju u svakom trenutku kao i da provode svaki slobodan trenutak zajedno je veoma često. Ovakvi zahtevi često su praćeni emocionalnim ucenama tj izazivanjem krivice ili straha kod deteta ukoliko ne ispuni očekivanja roditelja.
********
U oblike emocionalnog zlostavljanja spadaju: Uskraćivanje emotivne podrške, pretnje detetu da će biti ostavljeno ili fizički kažnjeno, verbalna agresivnost, ponižavanje, nepriznavanja detetovih talenata i sposobnosti, ograničavanje detetove slobode, ignorisanje deteta, previsoki zahtevi i očekivanja roditelja, sklonost minimiziranju problema, nedosledni odgovori.
*******
10 Novembar, 2009 12:26
Batina nije iz raja izašla
Posted by cage under [ Generalna ][ (5) Dodaj komentar ] | [ (0) Trekbekovi ]
Niški SUP "krcat" primerima zlostavljanja deceBatina nije iz raja izašlaJednog dečaka otac zatvorio u sobu sa zakovanim vratima i prozorimaNIŠ - U Nišu je SUP u prvih deset meseci ove godine podneo tri krivične prijave i pokrenuo više pretkrivičnih postupaka zbog zlostavljanja dece. Nažalost, mnogi slučajevi nikada se ne otkriju zao što strah od posledica, dvostruki moral i ničim opravdano "pravo" starijih da batinama vaspitavaju decu, otežavaju posao policiji. Ipak, postojeća "kartoteka" SUP-a otkriva primere neviđene brutalnosti, a neke primere novinarima je predočio policijski inspektor za suzbijanje maloletničke delinkvencije Bratislav Timotijević.
Samo zahvaljujući drugu koji ga je oslobodio, jedan dečak u ranom pubertetu, oslobodio se zatočeništva u koje ga je smestio otac tako što ga je zaključao u tamnu sobu sa zakovanim vratima i prozorima. A jedan retardirani Rom mučio je svog sedmogodišnjeg bratanca koji mu je poveren na čuvanje, gaseći mu cigarete po telu, a onda ga je jednog dana i zadavio. Deteta više nema, a stric je na višegodišnjoj robiji. U porodici s trinaestoro dece, otac alkoholičar je zadužio svog petogodišnjeg sina da krade šta stigne i gde stigne. Petogodišnjak je već počinio na stotine krađa i ima dvadesetak ožiljaka na glavi. Ocu nikada nije bilo dovoljno para za rakiju. U selu Bučići kod Merošine meštani nisu hteli samo da gledaju "svoja posla", već su se organizovali i zamalo nisu sami presudili sedamdesetogodišnjem komšiji koji je bludno opštio s osmogodišnjom devojčicom. Sve kuće u selu potpisale su peticiju u kojoj traže najoštriju kaznu za starog bludnika. Sankcije za zlostavljanje dece moraju biti oštre, ali su izrečene kazne u praksi uglavnom neverovatno male. Niškoj policiji i socijalnim radnicima poznata je sudbina 14-godišnjeg dečaka kome je otac izbio oko. Kažnjen je zatvorom od šest meseci! Zamenik Opštinskog javnog tužioca u Nišu Zvezdana Đorđević ukazuje da se dela zlostavljanja dece teško dokazuju, a kada se dokažu, kazne su često blage. S druge strane, pored fizičkih i veštačenjem lako dokazivih fizičkih posledica, deca trpe i duševne posledice koje nose do kraja života. Takođe je dokazano da zlostavljana deca i sama postanu zlostavljači kada odrastu i osnuju porodicu. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
10 Novembar, 2009 12:26
Zlostavljanje na radnom mestu
Posted by cage under [ Generalna ][ (1) Dodaj komentar ] | [ (0) Trekbekovi ]
Zlostavljanje na radnom mestu
Na radnom mestu svi komuniciraju, a vi ste stalno u zapećku, niste pozvani na izlet ili u restoran na proslavu, primetili ste da vam se kolege smeju iza leđa, samo vi ne dobijate slobodne dane... Možda ne znate da se to ne dešava slučajno, već da ste vi žrtva zlostavljanja na radnom mestu, a krajnji motiv je često želja poslodavca da vas se reši.
Psihičko i fizičko zlostavljanje drugog, najčešće na radnom mestu, ili kako se na Zapadu kaže – mobing ili buling, sigurno nije nov fenomen, ali se o njemu mnogo više govori tek poslednje decenije.
– Zapravo, ovakva vrsta zlostavljanja postoji otkad je čoveka i želje za vlašću. Potreba za ponižavanjem drugih, zavist, mržnja i ljubomora karakteristična su ponašanja za ljudski rod. Međutim, tek sredinom sedamdesetih godina prošlog veka američki psihijatar Kerol Brodski nekoliko slučajeva psihičkog zlostavljanja na radnom mestu okarakterisala je kao profesionalne bolesti i prijavila ih nadležnim službama u Kaliforniji. Ipak, trebalo je da proteknu još dve decenije da bi ovaj fenomen privukao pažnju naučnika.
Tada je nemački psiholog Hajnc Lejman i za određenu vrstu ponašanja na radnom mestu uveo naziv mobing – na engleskom "to mobb" znači bučno navaliti, nasrnuti u masi – pa čak i osnovao kliniku za pomoć žrtvama zlostavljanja. Pod pojmom mobinga rekao je da podrazumeva psihološki teror koji se odnosi na neprijateljsku i neetičku komunikaciju s pojedincem na radnom mestu, što se dešava barem jednom nedeljno i tokom najmanje šest meseci, pa se zbog maltretiranja javljaju znatne mentalne, psihosomatske i socijalne patnje. U novije vreme pojedina zakonodavstva kažnjavaju zlostavljanje zbog toga što ono nanosi štetu ljudskim pravima i ljudskom dostojanstvu, kao i fizičkom i mentalnom zdravlju žrtve – kaže predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije mr sc. med. prim. dr Zoran Ivanov.
Oblici psihičkog maltretiranja, ukazuje naš sagovornik, veoma su brojni i složeni, često prikriveni i prepoznatljivi samo žrtvi:– Recimo, zaposlenom se onemogućuje adekvatna komunikacija čestim prekidanjima dok govori ili se sprečava da dovrši misao. Takođe, odbijaju se neverbalni kontakti sa žrtvom, jer se namerno izbegavaju njegovi pogledi i ne primećuju se znakovi kao što je dizanje ruke i slično.
Zatim, tu je sprečavanje ili ograničavanje normalnih socijalnih odnosa, te je žrtva stalno izolovana i niko joj se ne obraća. Svi se na poslu ponašaju kao da ga ne vide, čak ga premeštaju daleko od ostalih kolega, ne pozivaju na zajedničke sastanke ili pauzu za kafu, iako bi po prirodi posla trebalo da im prisustvuje, ne poziva se na svečanosti u preduzeću ili na zajedničke izlaske – ističe naš sagovornik.
Poseban oblik psihičkog maltretiranja je ugrožavanje same ličnosti i reputacije žrtve, ukazuje dr Ivanov:
– Izmišljaju se priče o kolegi s posla i njegovom privatnom životu, ogovara se i ismejava, čak se otvoreno izražavaju sumnje o tobožnjoj mentalnoj bolesti, podsmeva se žrtvi zbog bilo kakvog fizičkog hendikepa ili zbog nekog detalja iz njegovog privatnog života, prisiljava se na obavljanje ponižavajućih zadataka koji se ostalim zaposlenima ne nameću. Napadi na kvalitet rada, takođe, vrlo su bolni, pošto je, naravno, svako osetljiv na način kako obavlja svoj rad. Žrtvi se stalno upućuju kritike i prigovori, preterano ga kontrolišu, rad mu se slabo ceni i stalno se kažnjava ili mu se preti kaznom.
Psihička tortura na radnom mestu često je otvorena i brutalna, ali katkad i vrlo rafinirana, navodi mr sc. med. prim. dr Zoran Ivanov:– Žrtvi se daje da uradi besmislene i nepotrebne zadatake ili poslove koji ne odgovaraju njenom stručnom znanju, suviše su jednostavni ili preteški. U cilju da načini grešku oduzimaju joj se sredstva za rad, računar ili telefon, što nazivamo sindromom "praznog stola".
Kvalitet nečijeg rada napada se i onim što ulazi u sindrom "punog radnog stola", kad se neko zatrpa poslom uz postavljanje kratkih rokova, ili mu se stalno menjaju zadaci, namerno se izaziva šteta da bi se njom žrtva ometala. Posebno je drastičan slučaj zlostavljanja kad se podmeću falsifikovana dokumenta ili kad se od nekog traži da potpiše dokument s kojim nije detaljno upoznat.
Verovatno su najdrastičniji primeri zlostavljanja na radnom mestu napadi na zdravlje žrtve. – Radnik se prisiljava da obavlja poslove koji narušavaju njegov psihički i fizički integritet, negira se pravo na godišnji odmor ili se bez razloga skraćuje, ne dodeljuju mu se slobodni dani kao ostalim zaposlenima. Primeri seksualnog zlostavljanja na radnom mestu sigurno su poznati široj javnosti, ali zaposlenima se neretko preti i fizičkim napadima, čak se te pretnje i ostvaruju – kaže naš sagovornik.
Izvor: Građanski List
